U istočnom dijelu Konga sukobi pobunjenika i vladinih snaga traju već desetak godina. Oko 2 miliona osoba bilo je prisiljeno napustiti domove. Pomoći im u bespućima kongoanske džungle je izuzetno teško. Kongo, sve u svemu, ima samo oko 500 kilometara puteva i sve što je dalje od tih cesta dostupno je samo pješice. Mirovne snage Ujedinjenih nacija raspoređene u Kongu nastoje, osim osiguravanja konvoja sa humanitarnom pomoći, učiniti ta bespuća pristupačnijim.
Na istoku Konga pripadnici marokanskog kontingenta mirovnih snaga su pratnja konvojima Svjetskog programa hrane. Između gradova Dungu i Ngilime put kojim prolazi konvoji sa humanitarnom pomoći, zapravo je proširena staza koju su utabale životinje i tipična je za ta zabačena područja. Vozačima kamiona trebo oko 4 sata da pređu 80 kilometara i isto toliko vremena da se vrate u bazu.
Nedostatak koliko toliko dobrih puteva je prava glavobolja za humanitarne radnike, ističe Sidou Hamani, koordinator humanitarnih aktivnosti u lokalnom uredu Ujedinjenih nacija, i dodaje:
„Ponekad su, da se pređe 200 kilometara, potrebni dani... tri, četiri dana u nekim situacijama. I ako nema puta od tačke a do tačke b kako pomoći ljudima u nevolji.“
Stoga jedinice mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Kongu pokušavaju pomoći gradnjom puteva. Inžinjerci indonežanskog bataljona probijaju trasu od Dungua do obližnje Faradje. Kada 150 kilometara tog puta bude dovršeno, operacije Ujedinjenih nacija teći će mnogo brže.
Pripadnici mirovnih snaga žive i rade u teškim uslovima, bez tekuće vode i struje. Indonežanski inžinjerci grade, a marokanski vojnici ih štite od eventualnih napada pobunjenika. Zapovjednik indonežanskog bataljona potpukovnik Arnold Ritiauw objašnjava:
„Prvo moramo iskrčiti trasu, zatim je poravnati, nasuti tucanik i i sve to dobro, čvrsto nabiti....“
Zvuči jednostavno, ali ide teško i sporo. Ako je dobar dan i probije se i do pola kilometra dnevno.
„Ako pada kiša, ne možemo raditi“ - dodaje kapetan Sihombing Maruahal.
Česte i obilne kiše nisu jedina prepreka.
„Velika opasnost su i mnoge divlje životinje. Zmije, poput crne mambe, slonovi, lavovi... Stalno moramo biti na oprezu“ - ističe potpukovnik Ritiauw.
Put od Dungua do obližnje Faradje je skoro završen. Indonežanski vojnici-inžinjerci će se vratit kućama, a novi bataljon će stići. Za sada nije precizirano šta će i gdje će graditi. No graditi se mora da bi pomoć ugroženim u bespućima Konga mogla biti pružena.
