Nakon višesatne žestoke debate, parlament Srbije usvojio je Deklaraciju kojom osuđuje zločin u Srebrenici 1995. godine i nudi formalno izvinjenje porodicama više od 8 hiljada ubijenih Bošnjaka.
U Deklaraciji se osuđuje zločin “na način uvrđen presudom Međunarodnog suda”, ali se ne spominje riječ "genocid" kojom je upravo sud UN u Hagu okarakterisao srebrenički masakr.
Daklaracija je usvojena tijesnom većinom – glasovima 127 poslanika vladajuće koalicije. Od 250 poslanika, u Skupštini je u vreme glasanja bilo prisutno njih 173.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, Nada Kolundžija, ovako je na sjednici koju je prenosila državna televizija, obrazložila podršku Deklaraciji:
"Osuđujući zločin nad Bošnjacima u Srebrenici, odajući poštu nevinim žrtvama i saosjećanje sa njihovim porodicima, sa budućih generacija skidamo breme koje su nam ostavili pojedinci".
Poslanici Srpske radikalne stranke i dijela opozicionih stranaka sa nacionalnim predznakom, tokom rasprave su negirali da se u Srebrenici desio zločin, istovremeno opisujući Deklaraciju sramotnim aktom. Radikali su napustili skupštinsku salu prije glasanja, a Deklaraciju nisu podržali ni predstavnici liberalno-demokratske opcije koja je insistirala da se zločin u Srebrenici okarakteriše kao genocid, shodno stavu koji je o tome zauzeo Međunarodni sud.
Usvajanje Deklaracije nije zadovoljilo ni porodice srebreničkih žrtva koji Deklaraciju vide kao zakašnjenlu i nedovoljnu reakciju. Predstavnica udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić kazala je britanskoj TV Rojters kako se “pravda može zadovoljiti samo ako pronađu i osude odgovorni za zločine”.
Srpski parlament usvojio je Deklaraciju u Srebrenici u trenutku kada se u Hagu za ratne zločine i genocid sudi bivšem političkom vođi bosanskih Srba Radovanu Karadžiću. General Ratko Mladić, optužen između ostalog i za genocid u Srebrenici i dalje je na slobodi.
