Linkovi

Istraživanje: Većina građana Srbije misli da su za rat u Ukrajini odgovorni SAD i NATO


Protest podrške Rusiji u Beogradu, 4. marta 2022.
Protest podrške Rusiji u Beogradu, 4. marta 2022.

Više od 60 odsto građana Srbije smatra da su za rat u Ukrajini odgovorni SAD i NATO, a samo 3,5 odsto vjeruje da je za to odgovorna Rusija, pokazalo je istraživanje predstavljeno na debati "Srbija 1999. i Ukrajina 2022 - sličnosti i razlike", piše srpski servis Glasa Amerike.

Predstavnik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović, predstavljajući istraživanje, rekao je da 4,5 odsto građana Srbije kao krivca za dešavanja u Ukrajini vidi Ukrajinu, dok 31,9 odsto nema stav, prenosi Fonet.

Pet odsto ispitanika smatra da je Ukrajina u pravu, 35,5 odsto da je Rusija, 29,3 odsto da niko nije u pravu, dok stav nema 30,3 odsto.

Vukadinović je ocijenio da je javno mnijenje "spontano rusofilno", te da građani osjećaju nastavak nastavak onoga što se dešavalo 1999.

Profesor Dušan Proroković rekao je da se na Rusiju primjenjuje koncept "otpadničke države", kakav je važio za Saveznu Republiku Jugoslaviju prilikom vazdušnih udara NATO 1999. godine.

"Rusija nije Srbija, okolnosti u svetu su drugačije nego 1999. godine, jer je svijet tada bio unipolaran, pa su SAD mogle da zaobilaze Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ubrzano šire NATO na istok, dok je 2008. počela transformacija ka multipolarnom svijetu, pa će i ishod danas biti drugačiji", izjavio je Proroković, prenosi Fonet.

U Srbiji je održano nekoliko masovnih skupova podrške Rusiji i nekoliko skupova podrške Ukrajini na kojima je bilo znatno manje ljudi.

Pomoćnica državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Karen Donfried skrenula je pažnju na kampanju dezinformacija koje Rusija širi kako bi opravdala rat, a koje prenose i mediji u Srbiji.

"Uprkos tome šta pojedini tabloidi pišu, činjenica da je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, nema ničega humanog u tome što rade", rekla je ona.

Upitana da li je, kao u slučaju invazije Rusije na Ukrajinu, međunarodno pravo bilo prekršeno i 1999.godine, kada je napadnuta SR Jugoslavija i to bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN, ona je odgovorila da su "ova dva slučaja različita u suštinskom smislu".

"Ne želim da raspravljam o devedesetim, ali mislim da su akcije međunarodne zajednice da se zaustavi dobro dokumentovano državno nasilje i etničko čišćenje civila na Kosovu, koje je sprovodio Miloševićev režim, suštinski drugačije nego ono što se radi danas da se zaustavi rat Rusije protiv Ukrajine. Mislim da smo to vidjeli početkom 2014, kada je Rusija preuzela Krim, a vidimo ga, na brutalan način, i od 24. februara", rekla je Donfried.​

  • 16x9 Image

    GLAS AMERIKE

    Glas Amerike pruža vijesti i informacije na više od 40 jezika procijenjenoj sedmičnoj publici od preko 326 miliona ljudi. Priče sa autorskim linijama GLAS AMERIKE djelo su više novinara VOA i mogu sadržati informacije iz izveštaja agencija vijesti.

XS
SM
MD
LG