Evropski političari sa ljutnjom su reagirali na tvrdnje da je američka Agencija za nacionalnu sigurnost prisluškivala razgovore zvaničnika Evropske unije, snimala njihove telefonske pozive i presretala e-mail poruke. Informacije o tome potekle su iz dokumenata koje je obznanio Edward Snowden, analitičar firme koja je radila za Agenciju za nacionalnu sigurnost, a prema navodima njemačkog magazina Der Spiegel i britanskog dnevnog list Guardian američka Agencija za nacionalnu sigurnost montirala je prislušne uređaje u misji Evropske unije u New Yorku i ambasadi u Washingtonu. Američki ambasador pri Evropskoj uniji pozvan je na razgovor, a detaljan pretres prostorija misije i ambasade je u toku.
Steffen Seibert, glasnogovornik njemačke kancelarke Angele Merkel, ističe:
„To mora razjašnjeno. Ako je to tačno, onda je neprihvatljivo. Nismo više u hladnom ratu.“
Tokom boravka u Bruneima o tim navodima, američki državni sekretar Joh Kerry je, rekao:
„Svaka država, uključena u međunarodne aktivnosti od značaja za nacionalnu sigurnost, poduzima mnoge korake da zaštiti vlastitu nacionalnu sigurnost. I koliko znam, to rade mnoge zemlje.“
Prema obznanjenim dokumentima Američka agencija za nacionalnu sigurnost je u Njemačkoj prisluškivala i pratila oko 500 miliona telefonskih poziva i e-mail poruka mjesečno.
David Cardier, analitičar londonske Visoke škole za ekonomiju, kaže:
„To bi mogao biti interni problem Evropske unije. Moglo bi se pokazati da je manji problem to što su Amerikanci špijunirali zvaničnike EU. Mislim da je veći problem osobna razmjena podataka unutar Unije.“
Navodi o špijuniranju dolaze u vrijeme početka pregovora o stvaranju slobodne američko-evropske trgovinske zone.
„Da li će to ugroziti pregovore? Mislim da neće jer je podrška zvaničnika Evropske unije i vlada pojedinih evropskih država tim pregovorima dosta jaka“ - ističe analitičar Cadier.
Jedan od obznanjenih dokumenata sadrži listu od 38 ambasada koje su navodno špijunirane. Među tim zemljama su i Meksiko, Japan, Južna Koreja, Indija i Turska.
Edward Snowden, analitičar privatne kompanije koja je radila za američku Agenciju za nacionalnu sigurnost, još uvijek je u Moskvi, na aerodromu Šeremetjevo, gdje očekuje azil, da li u Rusiji ili u Ekvadoru. Više evropskih političara je sugeriralo da bi mu trebao biti ponuđen azil i u Evropi.
Steffen Seibert, glasnogovornik njemačke kancelarke Angele Merkel, ističe:
„To mora razjašnjeno. Ako je to tačno, onda je neprihvatljivo. Nismo više u hladnom ratu.“
Tokom boravka u Bruneima o tim navodima, američki državni sekretar Joh Kerry je, rekao:
„Svaka država, uključena u međunarodne aktivnosti od značaja za nacionalnu sigurnost, poduzima mnoge korake da zaštiti vlastitu nacionalnu sigurnost. I koliko znam, to rade mnoge zemlje.“
Prema obznanjenim dokumentima Američka agencija za nacionalnu sigurnost je u Njemačkoj prisluškivala i pratila oko 500 miliona telefonskih poziva i e-mail poruka mjesečno.
David Cardier, analitičar londonske Visoke škole za ekonomiju, kaže:
„To bi mogao biti interni problem Evropske unije. Moglo bi se pokazati da je manji problem to što su Amerikanci špijunirali zvaničnike EU. Mislim da je veći problem osobna razmjena podataka unutar Unije.“
Navodi o špijuniranju dolaze u vrijeme početka pregovora o stvaranju slobodne američko-evropske trgovinske zone.
„Da li će to ugroziti pregovore? Mislim da neće jer je podrška zvaničnika Evropske unije i vlada pojedinih evropskih država tim pregovorima dosta jaka“ - ističe analitičar Cadier.
Jedan od obznanjenih dokumenata sadrži listu od 38 ambasada koje su navodno špijunirane. Među tim zemljama su i Meksiko, Japan, Južna Koreja, Indija i Turska.
Edward Snowden, analitičar privatne kompanije koja je radila za američku Agenciju za nacionalnu sigurnost, još uvijek je u Moskvi, na aerodromu Šeremetjevo, gdje očekuje azil, da li u Rusiji ili u Ekvadoru. Više evropskih političara je sugeriralo da bi mu trebao biti ponuđen azil i u Evropi.
