Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela potpisali su ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova Meljiza Haradinaj-Stubla i ministar spoljnih poslova Izraela Gabrijel Aškenazi, koji je poručio da se radi o istorijskom događaju.
„Mi stvaramo istoriju, uspostavljamo diplomatske odnose između Kosova i Izraela, ovo je važan trenutak. Danas je prilika da se ovi odnosi podignu na diplomatski nivo. Izrael je kosovsku državu priznao poslije sporazuma postignutog u SAD“, rekao je Aškenazi.
Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Kosova navela je da uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Izraelom ne bi bilo moguće bez pomoći Sjedinjenih Američkih Država.
„Današnjim činom uspostavljanja ovih diplomatskih odnosa i konkretizacijom ovog priznanja, Kosovo je takođe prekinulo lanac agresivne kampanje Srbije za otpriznavanja Kosova i stvara se teren i novi horizont za univerzalno priznanje, dakle svih zajedno, nezavisnosti Kosova”, rekla je Haradinaj-Stubla.
Premijer Kosova Avdulah Hoti je na konferenciji za novinare sa šeficom kosovske diplomatije Meljizom Haradinaj-Stubla, poslije virtuelne ceremonije potpisivanja formalizacije diplomatskih odnosa Kosova i Izraela, istakao da se sada tačno vidi koliko je veliki značaj Vašingtonskog sporazuma.
„Vjerujem da današnja konkretizacija diplomatskih odnosa između dvije zemlje jasno ukazuje na efekat i važnost sporazuma od 4. septembra potpisaog u Bijeloj kući i pokazuje grešku onih koji su kritikovali ovaj sporazum i doveli u pitanje priznanje Izraela“, rekao je Hoti.
Avdulah Hoti i Haradinaj-Stubla poručili su da će ambasada Kosova biti smještena u Jerusalimu, a da će se razmjena ambasadora obaviti po završetku zakonskih procedura.
Srbija "nije srećna"
Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da će uspostavljanje diplomatskih odnosa Izraela i Kosova "nesumnjivo uticati na odnose Srbije i Izraela".
"Mi zbog toga nismo ni srećni, ni zadovoljni. Izrael je sam izabrao da mu je važniji interes vezivanja za SAD, nego što je to Srbija i to je njihovo legitimno pravo", izjavio je Selaković za RTS i dodao da je "važno da u tom procesu ni na koji nači nismo učestvovali" i da je predsjednik Aleksandar Vučić "odbio da potpiše poziv Izraelu da prizna Kosovo.
Ministar spoljnih poslova Srbije je rekao da je Beograd "mnogo uložio u odnose sa Izraelom, posebno u proteklih sedam godina i da je mnogo uloženo u odnose srpskog i jevrejskog naroda", te da Srbija zato nije srećna zbog ovakvog razvoja događaja.
Selaković je posebno istakao ulogu specijalnog izaslanika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan, Metjua Palmera u uspostavljanju diplomatskih odnosa Prištine i Tel Aviva.
"Ono što je ovde bilo indikativno jeste da ste imali, što kaže naš narod, upinjanje iz petnih žila jednog visokog zvaničnika Stejt departmenta, Meta Palmera, da do ovoga dođe, da se ta stavka u sporazumu između SAD, Izraela i takozvanog Kosova primeni, pa ćemo se videti da li će se toliko truditi i da li će toliko upinjati da se primene i oni drugi delove sporazuma između SAD i Srbije, da li će takozvano Kosovo pristupiti mini-Šengenu, da li ćemo izvršiti energetsku diverzifikaciju, što je od velikog značaja, mi danas na Gazivodama nemamo ništa konkretno što se tiče naše privrede".
EU: odluka o ambasadi u Jerusalimu "za žaljenje"
Peter Stano, glasnogovornik Evropske unije (EU) ocijenio je da je “za žaljenje” odluka Kosova da otvori ambasadu u Jerusalemu jer time se Kosovo razilazi sa zvaničnom politikom EU, prenosi Radio Slobodna Evropa.
On je podsjetio prištinske vlasti da su evropske integracije strateško opredjeljenje Kosova, te da EU očekuje da Kosovo uskladi svoje politike s politikama EU.
“Pozicija EU je jasna, sve ambasade EU i država članica imaju ambasade u Tel Avivu u skladu s rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN i odlukama Evropskog vijeća, a rješenje za problem je potrebno pronaći u direktnim pregovorima Izraela i Palestine,” rekao je Stano.
Briselski glasnogovornik je naglasio da se isto odnosi i na Srbiju, budući da se ta država takođe obavezala za otvaranje ambasade u Jerusalemu prilikom postignutog dogovora u Bijeloj kući, 4. septembra 2020. godine.
