Radi se o vakcini Vojnog istraživačkog instituta Walter Reed, za koje je prva faza kliničkih ispitivanja, na ljudima, završena u decembru 2021. Ova vakcina je po svom dizajnu veoma neobična i mogla bi donijeti dosta toga novog u tehnologiji pravljenja vakcina. Već je dobila nadimak „super-vakcina“ i „vakcina protiv svih sojeva“ („pan-vakcina“).
Za ovu vakcinu se tvrdi da nakon primanja neće biti potrebni busteri, no klinička istraživanja tek trebaju pokazati je li ovo moguće ili je tek daleki san.
Novi dizajn vakcine
Vakcina Instituta Walter Reed se bazira na spike proteinu (protein šiljka), slično kao već postojeće vakcine protiv COVID-19, ali s potpuno drugačijim pristupom. To je Spike-Ferritin-Nanoparticle vakcina, skraćeno SpFN. Vakcine ne sadrži virus, niti živ, niti atenuiran, a sadrži i adjuvant ALFQ koji poboljšava efikasnost vakcine.
Naučnici s Walter Reed su već u decembru objavili rezultate pretkliničkih studija na makaki-rhesus majmunima u časopisu Science Translational Medicine. U tim studijama, majmuni su dobijali 50 mikrograma aktivne tvari vakcine u dvije doze u razmaku od 28 dana, a utvrđeno je stvaranje antitijela te odgovor T-limfocita. Pokazalo se da ova vakcina smanjuje umnažanje virusa SARS-CoV-2 u respiratornom traktu.
Po čemu se ova vakcina razlikuje od drugih i zašto bi mogla biti djelotvorna na različite varijante?
Ova vakcina koristi posebnu nanotehnologiju: jedan protein služi kao nosač različitih oblika proteina šiljka prisutnih kod različitih varijanti virusa. Dakle, imamo jednu česticu koja oponaša virus, sferične je strukture i ima 24 polja, pomalo nalik fudbalskoj lopti na koja se mogu dodati različite varijante proteina šiljka.
Dosadašnje vakcine ili imaju samo spike proteine jedne varijante, poput Novavaxove vakcine ili inaktivnih vakcina, ili imaju genetičku uputu za sintezu jedne varijante spike proteina (adenovirusne i mRNA). Ovdje imamo proteinsku strukturu koja oponaša virus i na koju je moguće postaviti spike proteine različitih varijanti. Teoretski, takva vakcina bi nam omogućila stvaranje imunološkog odgovora, specifičnih antitijela i T-limfocita na sve one varijante antigena prisutne na proteinskoj nanočestici.
O kakvom se proteinskom nosaču radi?
Zove se feritin i to je protein prirodno prisutan u živim bićima, pa i u nama. Sferičnog je oblika, a glavna biološka uloga mu je pohranjivanje željeza. Molekula feritina ima 24 podjedinice, i prisutna je u svim ćelijama. Jako je bitno da je ovaj nosač već poznat našem organizmu, kako ne bi izazvao alergijsku reakciju ili anafilaktički šok jer se radi o proteinu. Organizmu nepoznati proteini mogu biti uzrok alergijskih reakcija.
Feritin je već ispitivan kao baza - nosač za neke druge vakcine, poput nekih novih, još neodobrenih vakcina protiv gripe.
Spike protein je odabran kao antigen jer se pokazao kao najimunogeničniji, odnosno neutralizirajuća antitijela se najviše okreću na njega. Ovakva tehnologija vakcina bi se u budućnosti, ako se pokaže sigurnom i efikasnom na ljudima, mogla koristiti i za neke druge bolesti, posebno one kod kojih virusi brzo mutiraju.
