Pokretanje i razvoj velikog broja neovisnih informativnih medija u Afganistanu ocjenjivan je kao jedan od najvećih pozitivnih rezultata u procesu obnove i demokratizacije te zemlje. Mimo očekivanja, sada je dosta znakova koji ukazuju da novinarima neće biti nimalo lako i ubuduće obavljati njihov posao. Raste broj napada na novinare, a predstavnici međunarodne zajednice se ne oglašavaju.
Potražnja za televizorima, najlakše dostupnim i najbržim protorom u svijet raste. Naqibullah, vlasnik prodavnice elektronike, kaže da prodaja tv i radio prijemnika ide dobro i objašnjava:
„Za proteklih 10 godina procenat Afganistanaca koji imaju televizor ili radio dostigao je, rekao bih, 85 odsto. Ljudi su uveliko gledaju i slušaju televizjske i radijske programe.“
U Afganistanu je sada programe stvara i emitira75 televizijskih kanala i 175 radio-stanica, a štampa se i prodaje na stotine listova i magazina.
Sve to ima i drugu, tamniju stranu.
Od januara ove godine zabilježeno je 36 slučajeva nasilja nad novinarima - 40 odsto više nego prošle godine.
Na video-snimku snimljenom u provinciji Takhar vidi se policajac kako demolira novinarsku opremu i automobil. Rekao je da to radi po naredbi lokalnog šefa policije koji je prethodne godine više puta optuživan za napade na novinare. Taj lokalni šef policije otpušten je nedavno. Afganistanski novinari smatraju da se na takav korak dugo čekalo.
Afganistanske vlasti pružaju punu podršku slobodi medija tvrdi Sadiq Siddiqi, glasnogovornik Ministarstva unutarnjih poslova i ističe:
„I dalje ćemo podržavati neovisnost medija. To je politika afganistanske vlade. Nažalost, u pojedinim područjima ima pojedinaca koji ne shvataju realnost i ne promoviraju takvu vladinu politiku.“
Afganistanski Odbor za zaštitu novinara tvrdi, međutim, da je vlada ključni krivac za nasilje nad novinarima. Glasnogovornik Odbora Najib Sharifi ističe i da sudržanost i ćutanje predstavnika međunarodne zajednice doprinose da vladini zvaničnici smatraju da je njihovo ponašanje prihvatljivo i dodaje:
„Snažna i odlučna reakcija međunarodne zajednice jasno bi uticala na ponašanje predstavnika vlasti u Afganistanu i svih drugih odgovornih za sprečavanje nasilja prema novinarima i doprinosila stvaranju shvatanja da je za međunarodnu zajednicu to pitanje jako bitno.“
U zemlji, poput Afganistana, žrtve nasilja, ako se odluče da progovore, mogu biti i ubijene. A i novinari koji im pomognu u iznošenju istine.
Jedan od primjera je televizijska emisija "Mask" (Maska) u koju bivaju pozivane zlostavljane Afganistanke da ispričaju šta im se dešavalo. Uz njih u studiju su i islamski klerici, advokati i aktivisti koji komentiraju priče zlostavljanih.
Producenticu emisije Sorosh Azami dva puta su napadali članovi porodice žrtava nasilja koje su govorile u emisiji. Ona nema namjeru odustati i kaže:
„Prije dva tjedna muž je pretukao suprugu. Slomio joj je ruku i nos. Pomogla sam toj nesretnici. Njen muž je zatvoru, razvod je u toku. Emisijom koju produciram ja se borim protiv nasilja. Ko će podržati zlostavljane Afganistanke, ako ja neću. To je moj posao.“
U Afganistanu je, unatoč značajnom povećanju neovisnosti medija, teško i opasno izvještavati. Zbog porasta nasilja prema novinarima posljednjih mjeseci, koji bi mogli biti i posljedica tenzija koje rastu ususret predsjeničkim izborima koji će biti održani za manje od godinu dana, novinari strahuju da će nasilje prema njima rasti.
Potražnja za televizorima, najlakše dostupnim i najbržim protorom u svijet raste. Naqibullah, vlasnik prodavnice elektronike, kaže da prodaja tv i radio prijemnika ide dobro i objašnjava:
„Za proteklih 10 godina procenat Afganistanaca koji imaju televizor ili radio dostigao je, rekao bih, 85 odsto. Ljudi su uveliko gledaju i slušaju televizjske i radijske programe.“
U Afganistanu je sada programe stvara i emitira75 televizijskih kanala i 175 radio-stanica, a štampa se i prodaje na stotine listova i magazina.
Sve to ima i drugu, tamniju stranu.
Od januara ove godine zabilježeno je 36 slučajeva nasilja nad novinarima - 40 odsto više nego prošle godine.
Na video-snimku snimljenom u provinciji Takhar vidi se policajac kako demolira novinarsku opremu i automobil. Rekao je da to radi po naredbi lokalnog šefa policije koji je prethodne godine više puta optuživan za napade na novinare. Taj lokalni šef policije otpušten je nedavno. Afganistanski novinari smatraju da se na takav korak dugo čekalo.
Afganistanske vlasti pružaju punu podršku slobodi medija tvrdi Sadiq Siddiqi, glasnogovornik Ministarstva unutarnjih poslova i ističe:
„I dalje ćemo podržavati neovisnost medija. To je politika afganistanske vlade. Nažalost, u pojedinim područjima ima pojedinaca koji ne shvataju realnost i ne promoviraju takvu vladinu politiku.“
Afganistanski Odbor za zaštitu novinara tvrdi, međutim, da je vlada ključni krivac za nasilje nad novinarima. Glasnogovornik Odbora Najib Sharifi ističe i da sudržanost i ćutanje predstavnika međunarodne zajednice doprinose da vladini zvaničnici smatraju da je njihovo ponašanje prihvatljivo i dodaje:
„Snažna i odlučna reakcija međunarodne zajednice jasno bi uticala na ponašanje predstavnika vlasti u Afganistanu i svih drugih odgovornih za sprečavanje nasilja prema novinarima i doprinosila stvaranju shvatanja da je za međunarodnu zajednicu to pitanje jako bitno.“
U zemlji, poput Afganistana, žrtve nasilja, ako se odluče da progovore, mogu biti i ubijene. A i novinari koji im pomognu u iznošenju istine.
Jedan od primjera je televizijska emisija "Mask" (Maska) u koju bivaju pozivane zlostavljane Afganistanke da ispričaju šta im se dešavalo. Uz njih u studiju su i islamski klerici, advokati i aktivisti koji komentiraju priče zlostavljanih.
Producenticu emisije Sorosh Azami dva puta su napadali članovi porodice žrtava nasilja koje su govorile u emisiji. Ona nema namjeru odustati i kaže:
„Prije dva tjedna muž je pretukao suprugu. Slomio joj je ruku i nos. Pomogla sam toj nesretnici. Njen muž je zatvoru, razvod je u toku. Emisijom koju produciram ja se borim protiv nasilja. Ko će podržati zlostavljane Afganistanke, ako ja neću. To je moj posao.“
U Afganistanu je, unatoč značajnom povećanju neovisnosti medija, teško i opasno izvještavati. Zbog porasta nasilja prema novinarima posljednjih mjeseci, koji bi mogli biti i posljedica tenzija koje rastu ususret predsjeničkim izborima koji će biti održani za manje od godinu dana, novinari strahuju da će nasilje prema njima rasti.
