“Balkan: Vladavina zakona ili bezakonja?” naslov je najnovijeg izveštaja Instituta za mir u Wašingtonu, posvećenog vezi između političkog ekstremizma, aparata bezbednosti i organizovanog kriminala. Za razgovor smo zamolili koordinatora tog projekta i višeg saradnika Instituta za mir, Mike Dziedzic, koji se prvo osvrnuo na bezbednosni aparat nasleđen iz perioda Miloševićevog režima, koji je pored ostalog, odigrao krupnu ulogu u kriminalizaciji srpske privrede:
Dziedzic: Prema postojećim procenama, aparat bezbednosti učestvovao je u pljački oko 4 milijarde dolara od srpskih građana putem lažne inflacije i manipulacijom kursnih razlika. Takođe je učestvovao u pranju tog novca, za koji se zna da je prebacivan u kiparske i grčke banke. No to je bio tek početak. Aparat bezbednosti je umešan u organizaciju paravojnih snaga, kao što su bile Arkanove jedinice, koje su vršile operacije etničkog čišćenja. Nedavno su tela kosovskih Alabanaca pronađena na lokaciji ministarstva unutrašnjih poslova u Batajnici. Tamo su očigledno pokopana da bi se prikrile akcije na Kosovu. Pripadnici bezbednosnog aparata su takođe odgovorni za niz atentata u Srbiji, kao što je nedavno ubistvo Boška Buhe. Ta su ubistva samo pokušaji da se ne otkrije njihova prava uloga...
VOA: Šta ih održava na vlasti?
Dziedzic: Dva elementa koja čine sastavni deo takve -- da kažemo -- ekstremističke strukture vlasti jesu: sposobnost vršenja političkog nasilja i krupni, ilegalni izvori novca. Te strukture mogu da organizuju sve - od atentata do etničkog čišćenja, dok sredstva stiču pomoću organizovanog kriminala -- zato su tako opasne i uticajne.
VOA: Kako se mogu ukloniti?
Dziedzic:Situacija je najteža u Srbiji. Iako postoje reformisti koji pokušavaju da sprovedu demokratsku tranziciju, smatram da taj proces ne može biti uspešan ukoliko se ne eliminiše nasleđeni bezbednosni aparat. Takvi ljudi ne bi trebalo da budu na platnom spisku srpske vlade. To ne znači da ne postoji potreba za bezbednosnom delatnošću, ali ona treba da bude pod kontrolom parlamenta i izabranih civilnih funkcionera. To je jedina garancija da državni aparat neće prekoračiti ovlašćenja. Takođe je od bitne važnosti da odgovorni za kriminal i zločine budu izvedeni pred lice pravde. Podsetimo da je sadašnji guverner Narodne banke, Mlađan Dinkić još sredinom 1990-tih objavio izuzetno dragocenu knjigu u kojoj je izložio kako je pokraden novac srpskih građana. Dinkić razpolaže sa dokazima i tačnim podacima. No, postavlja se pitanje zbog čega nijedan proces nije pokrenut do sada.
VOA: Pređimo na Kosovo i Bosnu i Hercegovinu...
Dziedzic: Albanci na Kosovu kao i Bošnjaci u Bosni i Hercegovini, tokom rata nisu mogli da računaju na pomoć svojih suseda -- kao što su to mogli Herceg-Bosna i Republika Srpska -- i stoga su tražili pomoć izvan regiona. Međutim, ta pomoć je imala loše posledice. Bošnjaci su dobili mudžahedine, dok su radi nabavke oružja uspostavljali veze sa organizovanim kriminalom. Slično se desilo na Kosovu. U redove OVK se uvukao kriminalni element, koji se prebacio u redove kosovskog zaštitnog korpusa, verovatno stvaraju nevolje u Preševskoj dolini i nekim delovima Makedonije. Kosovo je pred izazovom da iskoreni sve te elemete. Što se tiče Herceg-Bosne njena privreda je skoro u celosti zahvaćena kriminalnim aktivnostima. Pred njima je posao uspostavljanja normalne ekonomije. U Republici Srpskoj slično Mitrovici na severu Kosova, održavaju se veze za bezbednosnim aparatom Srbije i takođe i dalje vladaju ilegalne aktivnosti. Kako je moguće, na primer, da Karadžić ima veliki broj telohranitelja i uživa toliku lojalnost kada nema nikakav zvaničan položaj u Republici Srpskoj. Očigledno je da Karadžić održava svoj položaj ilegalnim aktivnostima, poput krijumčarenja.
VOA: Vratimo se na Kosovo. Šta međunarodna zajednica i lokalno stanovništvo mogu da preduzmu na Kosovu?
Dziedzic: Na Kosovu očito postoje kriminalne mreže. Albanske kriminalne organizacije su veoma opasne u Evropi. U interesu je Evrope i šire međunarodne zajednice da se taj problem reši. Takođe je očigledno da te kriminalne mreže imaju pristup vlasti. Kao što sam rekao, neki od elemenata su otkriveni u kosovskom zaštitnom korpusu. Taj problem je počeo da se rešava i veoma je važno da se u tome uspe. Sada imamo izabrane predstavnike vlasti, sa kojima možemo da radimo na tome i koji shvataju da je za kosovsku vlast bitno da pokažu da mogu da uspostave efikasnu upravu. Što se tiče Mitrovice, vlada Srbije je sama priznala da je najmanje do januara ove godine iz budžeta državne bezbednosti finansirala takozvane čuvare mosta u tom gradu. Takođe je poznato da su ti čuvari povezani sa kriminalnim elementima i da zastrašuju i samo srpsko stanovništvo. Lično smatram da je dobar pristup šefa UNMIK-a Michaela Steinera, koji želi saradnju srpskih građana u Severnoj Mitrovici da se taj problem reši i stvari normalizuju. Međunarodna zajednica treba da deluje u dva pravca na Balkanu. Prvo, da stvori partnerstvo sa političarima, sudijama, policijom i svim drugim ljudima koji žele da se suprotstave tim opasnim elementima u društvu i kojima treba pomoći u uspostavljanju funkcionalng civilnog društva i vladavine zakona. To su uslovi u kojima organi bezbednosti ne mogu da izmaknu kontroli.
