Frank Wolf, republikanski član u Predstavničkom domu američkog Kongresa, koji se dugi niz godina zalaže za američku akciju u rešavanju pitanja grubog kršenja međunarodnog humanitarnog prava u svetu, a posebno u Africi, ustvrdio je da “se malo toga postigne kad se Sjedinjene Države ne angažuju na rešavanju genocidnih pojava”. Osvrćući se na najteže oblike kršenja ljudskih prava i genocidne pojave u poslednjih nekoliko decenije, Wolf je pored ostalog nabrojao:
“Možemo večeras da krenemo avionom u London, a zatim da se British Airways-om uputimo u Najrobi i nakon svega pet sati leta, u unutrašnjosti Sudana, da nađemo mesto gde, danas 2002. godine, ljudi kupuju robove. Nije to sve: sudanski avioni na jugu zemlje bombarduju civile, žene, decu. Iz borbenih helikoptera gađaju se nedužni ljudi, koje se želi oterati zbog naftonosnih polja. Setimo se Bosne, četiri godine je trajalo etničkog čišćenje, silovanje, i to devojčica od 12, 13 i 14 godina starosti. Svi znamo za Srebrenicu, gde je Zapad stajao po strani i, u stvari doprineo masakru hiljade ljudi. Do nedavno u Siera Leoneu dečacima i devojčicama su odsecane noge i ruke, sve zbog dijamanata,” izjavio je kongresmen Frank Wolf. Samantha Powers, izvršni direktor Centra CARR za ljudska prava, pri univerzitetu Harvard, istakla je da je u uskom američkom nacionalnim interesu da sprečava pojave koje imaju odlike genocida: “Čak i kada interese nacionalne bezbednosti definišete u njihovom najužem značenju, genocid se uklapa u tu definiciju. Kada se genocidnim režimima dozvoli da čine šta god žele na domaćem terenu, to se kad-tad osveti Sjedinjenim Državama. Saddamu Huseinu je bilo dopušteno da truje Kurde 1987. i 1988., a posle toga je izvršio invaziju na Kuvajt, jer je mislio da to može. A sada smo u situaciji da se pribojavamo da će upotrebiti hemijsko oružje protiv Sjedinjenih Država.” David Scheffer, ambasador pri State Departmentu za pitanje ratnih zločina u administraciji predsjednika Clintona, osvrnuo se na problem sporog pokretanja mehanizma bilo u okviru administracije ili u Kongresu, za američko angažovanje u humanitarnim krizama u svetu. “Sve zavisi od trenutka”, rekao je Scheffer navodeći primer zakasnelog američkog reagovanja na tragičan pad Srebrenice. “Nismo odmah imali potvrđene informacije o događajima u Srebrenici, a kada smo dobili satelitske snimke o tome šta se tamo dogodilo, Madeleine Albright je reagovala izuzetno energično. Međutim, već je bilo kasno. Sve zavisi od trenutka” - rekao je Scheffer. Samantha Powers se nije složila sa tom ocenom, navodeći svoje istraživanje o slučaju Srebrenice, koje je sadržano u njenoj novoj knjizi “Problem iz pakla: Sjedinjene Države i vreme genocida”. “Sjedinjene Države su odlučile da se ne angažuju oko Srebrenice iako su naši bombarderi leteli iznad nje, a naši političari bili veoma dobro obavešteni o tome šta se događalo. Vreme je da Washington prekine šutnju o tome i preuzme svoj deo odgovornosti”, smatra profesorica Powers.
