Direktor odjeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije Januš Bugajski iznoseći procjenu uzroka i posledica konflikta između Rusije i Gruzije, te stvarnih namera Moskve, smatra da je vojnom intervecnijom u Gruziji Rusija sada prešla prag:
«Do sada je Moskva nastojala da pripoji Južnu Osetiju i Abhaziju, izvuče ih iz Gruzije i postepeno ugradi u rusku sferu uticaja ili čak i u rusku državu. Jasno je da Gruzija želi da te dve pokrajine ostanu u njenom sastavu i da obnovi svoju državu kao suverenu i integrisanu zemlju, koja se kreće u pravcu članstva u NATO-u. Rusija je procenila da je najbolji način da se spreči ulazak Gruzije u NATO da se ona podeli, da vlada bude oborena, ili bar destabilizivana, da se unište gruzijski vojni kapaciteti i da se obnovi ruska regionalna sfera uticaja.»
Gospodin Bugajski smatra da bi Zapad morao da uputi jedinstvenu poruku - da Moskva više ne može da bude garant mira u Gruziji:
«Reagovanja su mešovita. Prvo saopšteneje predsednika Buša koje se odnosilo na nesrazmernu upotrebu sile od strane Rusije nije najsrećnije formulisano, pošto je bilo kakva upotreba sile na gruzijskoj teritoriji automatski nesrazmerna i moramo se pitati šta Rusija radi u Gruziji. Jasno je da u ovom momentu treba poraditi na primirju da bi se obustavilo krivopoliće, etničko proterivanje i uništavanje gradova. Pored toga, važno je da SAD i NATO upute signal Rusiji da Moskva više ne može da bude čuvar mira. Naime, zemlja koja je angažovana u ratu ne može da bude članica mirovnih snaga, pošto to protivreči samom principu čuvanja mira.Sada bi UN, SAD i EU trebalo da zahtevaju da se formiraju mirovne snage u čijem sastavu ne bi bilo ruskih jedinica na gruzijskoj teritoriji. Rusija više nije partner u koga se može imati poverenja.»
Gospodin Bugajski veruje i da sadašnju akciju Moskve u Gruziji ne treba dovoditi u vezu sa načinom na koji je kosovski problem rešen:
«Mislim da bi Rusija intervenisla u Gruziji bez obzira šta se dogodilo na Kosovu. Čak i da status Kosova nije bio do sada rešen, ne verujem da bi Rusija čekala mnogo duže u svetlu nastojanja Gruzije da preuzme kontrolu nad Južnom Osetijom. Rusija bi mogla da koristi kosovsko pitanje kao izgovor i kaže "vi ste jednostrano delovali na Kosovu, a mi ćemo sada u Abhaziji u južnoj Osetiji." Međutim, tu postoji jedna bitna razlika. Akcija Rusije je unilateralne prirode, dok je na Kosovu bar postojalno nastojanje UN, koje nije pokazalo rezultate, ali je bio uključen i NATO. Znači da je ipak delovala neka međunarodna koalicija SAD i Evrope, a u Gruziji je reč o unilateralnoj akciji sa ciljem promene granica.»
