Ambasador Williamson: Ako se Tribunal i zatvori, to ne znaci da lov na haske bjegunce prestaje

Glavna haška tužiteljica Carla del POnte je nedavno u Beogradu sve nas podsjetila da bi Tribunal morao okončati svoj rad iu 2008-oj godini, a njen mandat ističe sredinom septembra.Američkog ambasadora za pitanja ratnih zločina, Clinta Williamsona , smo upitali da u tom svjetlu komentira činjenicu da su najtraženiji ratni zločinci još uvijek na slobodi.Pred odlazak ambasadora Williamsona u pojset Sarajevu, s njim je razgovarala Dzeilana Pecanin Allison

Ambasador Williamson

Kao prvo, rerkao bih da je besramno da se to pitanje vuče tako dugo.Proveo sam nekoliko godina na Haškom tribunalu radeći na ovim slučajevima, upoznao sam mnoge žrtve, poznajem patnje kroz koje su prošli, i u BiH i u cijelom regionu. Optužnice protiv karadžića i Mladića postoje već gotovo 12 godina, i zbilja, krajnje je vrijeme!Ne možemo jednostavno nastaviti dalje, a da se ovi slučajevi ne razriješe.Oni moraju biti uhapšeni, izvedeni pred lice pravde, i mora im se suditi na medjunarodnom tijelu.Svakako bismo voljeli da im se sudi dok je Haški tribunal još uvijek u funkciji; medjutim, ako se to ne dogodi, moramo pronaći način da im se sudi, Dakle, ovo nije pitanje koje će jednostavno iščeznuti.Mnogo puta sam rekao, i ponoviću još jednom: ne smiju se nadati, niti se njihove pristalice mogu nadati, da će oni jednostavno nadigrati pravdu samo zato što se Tribunal zatvorio.To se neće dogoditi, i oni će se sučeliti s licem pravde.

Na molbu da prokomentira tvrdnju Medjunarodne grupe za krize da bi hapšenje generala Tolimira moglo biti zadnje veliko hapšenje kojim Beograd nastoji umiriti medjunarodnu zajednicu prije nego se Tribunal zatvori i sve ostalo padne u zaborav, ambasador Williamson kaže:

Nije mi poznato šta tačno Medjunarodna krizna grupa misli pod time, ali, ja bih karakterizirao situaciju ovako: hapšenje Zdravka Tolimira je bio pozitivan razvoj na terenu.To je nešto zašto treba i Srbiju i vlasti republike srpske pohvaliti.Medjutim, na ovo se hapšenje ne može gledati izolirano. Jasna je obaveza na snazi da se uhapsi i preostalih 5 optuženika, i ta obaveza ne može jednostavno nestati!Uhapsiti još jednog bjegunca, je odlično, i onima koji su to obavili odaje se priznanje; medjutim, kao što rekoh, obaveza je i dalje na snazi i tako će i ostati sve dok se svi ovi slučajevi ne dovedu na sud.Stoga hoću reći da se na ovo hapšenje ne gleda kao na nešto što će umiriti medjunarodnu zajednicu; dakle, priznaje im se pozitivan korak, ali pritisak i dalje ostaje za sve preostale slučajeve. Pored toga, postoji jedna krajnja granica koju Srbija jednostavno neće moći preći sve dok se ne obračuna sa svim ovim slučajevima,posebno u slučaju Mladića, a i Karadžića.

VOA: Kako biste karakterizirali dosadašnju suradnju vlasti Republike Srpkse s Haškim Tribunalom:

Ambasador Willimson :

Ako se osvrnete na dvije hiljade i petu,17, ako nisam u krivu, bjegunaca su ili bili uhapšeni ili su se predali Tribunalu, što u Srbiji, što u RS.Stoga bih rekao da su vlasti R Sprske u tom periodu bile vrlo aktivne. Nakon Tolimira, ostalo je još pet haških optuženika na slobodi. Ne zna se koliko je od njih, ako i jedan, na teritoriji R Srpske.Oni su vjerovatno u Srbiji, s tim da je jedan ili dva najviše dva, u nekoj trećoj zemlji. Ne bi se moglo reći da vlasti R Sprske nisu uradile sve što su mogle u tom smislu.No, pritisak se nastavlja i na njih, i na vlast u Beogradu, ali i u Podgorici, te u Sarajevu,da učine sve što mogu u tom smislu, kao i da suradjuju po tom pitanju.Jer, kako bi se ovaj problem riješio , nužna je regionalna suradnja -iako, krajnja odgovornost leži na zemlji u kojoj je optuženik krije, a mi i dalje imamo razloga da vjerujemo da ih je većina na teritoriji Srbije.

Ambasador Williamson :

Svakako ću posjetiti Državni sud, sastati se s gospodjom Kreso,s gospodinom Jurčevićem, i s njihovim ljudima. Jako smo zadovoljni Državnim sudom BiH, smatramo da obavljaju posao sjajno, i podigli su jednu jaku instituciju; ne treba zaboraviti da su izazovi pred njima ogromni; Broj slučajeva je enorman - čini mi se izmedju 10 i 12 hiljada, što bi bilo krupan zalogaj za bilop koji sud.Procjenjujemo da će biti nemoguće da Državni sud odradi sve ove slučajeve, i mnogi će otići na kantolne sudove. No, najgori, najteži slučajevi će ostati na Državnom sudu. Uostalom ako se osvrnete na haški Tribunal, relativno mali broj slučajeva je procesuiran na njemu - definitivno manje od stotinu. A radi se o stotinama, ako ne i par hiljada slučajeva, pa je logično da će dio njih završiti na BH Državnom sudu - što jest ogroman izazov. Zbog toga je nama jako važno da vidimo mnogo efikasniju regionalnu suradnju; dakle, ako ćemo uputiti ikakvu kritiku, onda je to potreba za boljom suradnjom. Zadovoljni smo što je Hrvatska zaključila sporazume o suradnji s Beogradom i Podgoricom - podjela informacija, svjedočenja svjedoka i tako dalje. Voljeli bismo da se iste sporazume postigne i BiH.Dobra suradnja bi pomogla da se olakča i teret brojnih slučajeva koje je preuzeo, ili će preuzeti Državni sud BiH.Da bude jasno: ovakvi sporazumi nisu obavezni, ali bi jako, po našem mišljenju, pomogli u sudjenjima.

VOA : Politička situacija u BiH i dalje je problematična; kako biste ocijenili sposobnost BH sudova da budu istinski neovisni od političko-partijskih i sličnih utjecaja?

Ambasador Williamson :

Smatram da se BH Sud do sada prilično dobro opirao političkim pritiscima. Ali, pritisak postoji. Zbog opsega počinjenih zločina, zbog broj aljudi koji su propatili, zbog Srebrenice - nije lako prolaziti kroz toliko emotivno nabijenu atmosferu.teško je kompletno razdvojiti sve ono što se dogodilo - od današnje politike u BIH.Medjutim, to je nužno u pravosudnom sistemu.Izuzetno je važno da političke figure shvataju da moraju omogućiti sudstvu da neovisno djeluje, da donosi odluke na osnovu predočenih dokaza i po zakonu.Dakle, BH suci, i tužitelji su do sada odlično obavljali posao usprkos političkom pritisku, ali on i dalje postoji i s njim se jednostavno moraju nositi.