| Beograd - Brisel - Berlin |
Republička izborna komisija saopštila je da je na osnovu obrađenih podataka sa 66 odsto biračkih mesta, najviše glasova osvojila Srpska radikalna stranka - 28,32 odsto, Demokratska stranka je druga sa 22,67 odsto, a koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije treća sa 16,38 odsto. Cenzus su prešle i stranka G17 plus sa osvojenih 6,79 odsto glasova, koalicija LDP-GSS-SDU-LSV sa 5,33 odsto glasova i Socijalistička pratija Srbije sa 5,64 odsto glasova.
Slične podatke saopštio je i Centar za slobodne izbore i demokratiju koji je na osnovu toga izračunao da će Srpska radikalna stranka imati 81 poslanika u parlamentu, Demokratska stranka – 65, kolacija DSS-Nova Srbija dobila je 47 poslaničkih mesta, G17 plus - 19 mandata, Socijalistička partija Srbije 16 mandata, a Liberalno - demokratska partija 15 mandata.
Moguća vlada pro-zapadnog demokratskog bloka
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izrazio je zadovoljstvo takvim rezultatom i izjavio da će njegova partija u pregovore o sastavu nove vlade ući sa zahtevom da ima premijera.
I lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatom njegove stranke. Ocenio je da sada predstoje razgovori o formiranju nove vlade i naglasio da će njegova stranka izaći sa platformom za pregovore o sastavu te vlade.
Predsednik G17 plus Mlađan Dinkić kazao je da bi bilo najbolje da novu vladu formiraju Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus koje zajedno imaju 132 mandata. Jedini uslov G17 plus za učešće u takvoj vladi je da sve stranka daju svoje najbolje ljude, rekao je Dinkić.
Međutim, politički analitičar Vladimir Goati ocenio je da će pregovori o formiranju vladajuće koalicije biti mukotrpni i teški i da će najviše problema biti oko izbora premijera i ministara pravde i policije.
I drugi poznavaoci političkih prilika u Srbiji očekuju da bi stranke takozvanog demokratskog bloka mogle da formiraju buduću vladu, ali upozoravaju, da postoji mogućnost da vlada ne bude formirana zbog loših odnosa u tom bloku stranaka.
Generalni sekrtar Evropskog pokreta u Srbiji, Ksenija Milivojević, smatra da će pregovori o novoj koalicionoj vlasti biti teški jer su stranke demokratskog bloka programski različite i "nemaju istorijat uspešne saradnje". Ona ipak kaže da su rezultati izbora "pobeda demokratskih snaga u najširem smislu, jer je otvorena mogućnost formiranja demokratske vlade".
Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda, ceni da bi eventualna vlada DS, DSS i G17 sa 132 poslanička mandata "imala relativno stabilnu skupštinsku većinu", će u pregovore te tri stranke biti teško uključena koalicija stranaka okupljena oko LDP-a, zbog njenih loših odnosa sa DSS.
Svet očekuje da se vlada formira što pre
Većina gradjana Srbije podržala je sigurnu i prosperitetnu budućnost u evroatlanskoj zajednici i sada je na izabranim liderima da formiraju vladu koja će ostvariti ciljeve Srbije okrenute ka daljem napretku, saopštio je ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt.
Kako je prenela Ambasada SAD u Beogradu, u izjavi povodom parlamentarnih izbora u Srbiji, on je naveo da "preliminarne ocene pokazuju da su izbori održani u nedelju bili slobodni i pošteni".
"Želim da uputim čestitke narodu Srbije. Sjedinjene Države žele da nastave da saradjuju s vama i vašim vodjstvom u cilju ostvarenja demokratskih principa iz oktobra 2000. godine", poručio je Polt.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je danas da su "demokratske snage zajedno dobile većinu" na izborima u Srbiji i naglasio da je Evropska unija "očigledno time zadovoljna". Barozo je, obraćajući se novinarima u Luksemburgu, istakao da "ponovo želi da kaže Srbima da mi mislimo da je njihovo mesto u Evropi, među nama, u Evropskoj uniji, ako oni ostave za sobom nacionalističku prošlot i u potpunosti sarađuju s Evropom".
"A Evropa želi da ima Srbiju uz sebe", dodao je predsednik Evropske komisije.
Nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer je pozdravio ishod parlamentarnih izbora u Srbiji i najavio da će "trojka" Evropske unije (EU) uskoro posetiti Srbiju.
Štajnmajer je u Briselu uoči sastanka šefova diplomatija EU pozdravio to što su na izborima "demokratske snage u Srbiji dobile više od dve trećine glasova".
"To nudi dobre pretpostavke za stvaranja vlade koja će Srbiju povesti evropskim putem", rekao je Štajnmajer. Istovremeno je naglasio da "EU želi da Srbiju podrži na tom putu".
Štajnmajer je rezultat Srpske radikalne stranke (SRS) nazvao "očekivanim".
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis ocenio je u Strazburu da je većina gradjana Srbije na parlamentarnim izborima, 21. januara, pokazala da "više voli bolju budućnost od reciklirane prošlosti".
"Ohrabren sam kako odvijanjem izbora u Srbiji, tako i velikim brojem ljudi koji su glasali. Rezultati izbora pokazuju da većina gradjana Srbije više voli bolju budućnost od reciklirane prošlosti", ocenio je u saopštenju generalni sekretar Saveta Evrope, ukazujući da je sada izazov formiranje stabilne i efikasne vlade koja će što je moguće pre biti operativna.
On veruje da je to posebno važno zato što Srbija u maju preuzima od San Marina predsedavanje Komitetom ministara Saveta Evrope.
Izbori u Srbiji bili su slobodni i pravedni i obezbedili su građanima da se slobodno opredele za jednu od političkih opcija, zaključak je posmatračke misije Odeljenja OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Predsedavajući Parlamentarne skupštine OEBS-a Goran Lenmarker rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da je "impresioniran" profesionalnošću kojom su izbori organizovani i sprovedeni. On je dodao da posmatrači nisu zabeleželi značajnije nepravilnosti. Lenmarker je izrazio zadovoljstvo što su kampanja i sam tok glasanja protekli u mirnoj atmosferi.
U Haškom tribunalu nisu želeli da komentarišu rezultate parlamentarnih izbora u Srbiji, ali je još jednom izraženo očekivanje da će buduća vlada, bez obzira ko će je formirati, "u potpunosti saradjivati" s tim sudom.
"Bez obzira na sastav buduće vlade, očekujemo da će ona u potpunosti saradjivati", rekao je Frans presu portparol Tribunala u Hagu Refik Hodžić.
On je istakao da je "zadatak svake vlade da poštuje medjunarodne obaveze koje je preuzela Srbija, a njena prva medjunarodna obaveza jeste saradnja s tribunalom kada je u pitanju izručenje optuženih".
