Nedavni teroristički napadi u Londonu, mogli bi da budu svojevrsan podstrek za jače udruživanje na nivou Evropske Unije, smatra profesor međunarodnog prava i sociologije, Emilio Viano. Sa profesorom Vianom, koji se nedavno vratio iz duže posete Evropi, razgovarala je naša koleginica, Jela De Franchesci.
A. VIANO: Događaji u Londonu mogli bi da predstavljaju veoma pozitivan podsticaj za preduzimanje daljih koraka u pravcu jačeg povezivanja Evropljana na nivou unije. U cilju bolje saradnje i efikasnije borbe protiv terorizma, članice unije bi mogle da usvoje, naravno izmenjeni, ustav koji bi u suštini predstavljao začetak uspostavljanja federalnih Sjedinjenih Evropskih Država. S druge strane, moguće su i obrnute posljedice. Zbog napada u Londonu, Francuska i Britanija su, na primer, pojačale kontrolu svojih granica čime su bar privremeno odustale od Šengenskog sporazuma koji svim državljanima zemalja Evropske unije omogućuje putovanje bez pasoša. Takve mjere razmatraju Italija i Španija. Međutim, veći su izgledi da stvari krenu u boljem pravcu.
VOA: Koliko su napadi u Londonu promjenili odnos Evropljana prema imigrantima?
A. VIANO: Ti su događaji pooštrili odnos evropskih vlasti u domenu sprovođenja zakona i imigracionih propisa i uticali na ograničavanje slobode kretanja. Takođe su isplivale na površinu najgore predrasude u odnosu na imigrante u načelu, a posebno one iz muslimanskih zemalja. Rasna netrpeljivost, predrasude i stereotipi dolaze do izražaja više nego ikada ranije. Takođe je stvoren utisak da opasnost vreba iznutra i da može da se pojavi svakog trenutka. Jer, oni koji su napali londonski transportni sistem, ili su rođeni ili su dugi niz godina živjeli u Britaniji. Evropljani će morati ozbiljnije da se pozabave sve većom ksenofobijom, netrpeljivošću i pojavom sve negativnijih stereotipa o ljudima islamske vjere. ”
VOA: Kako Evropljani treba dalje da rješavaju problem domaćeg terorizma?
A. VIANO: Već postoji projekat nazvan - Evropski sistem izdavanja naloga za hapšenje. To je sporazum evropskih zemalja da osumnjičeni terorista ili kriminalac može da bude uhapšen u jednoj zemlji, a potom po ubrzanom postupku bude izručen zemlji u kojoj je počinjeno krivično ili terorističko djelo. Sporazum je izrađen pošto je nekoliko osumnjičenih osoba -- za koje se vjeruje da imaju dragocjene podatke o Al Kaidinim planovima o daljim napadima u Evropi -- uspjelo da pokrene dugotrajne procese kojima se usporavaju nalozi o ekstradiciji. Prvi je slučaj jednog državljanina Nemačke čije izručenje zahtijeva Španija pod optužbom da je finansijer i saveznik vođstva Al Kaide. On se pozvao na njemački ustav koji predviđa žalbu na zahtijev za izručenje. Drugi je slučaj jednog Sudanca optuženog za terorizam, koji je uhapšen u Italiji i čije izručenje zahijteva Britanija. Takođe se preduzimaju mere za jačanje Evropola, formiranog po uzoru na američki FBI. Razmatra se i uvođenje sve-evropskog pravosudja. Evropljani su, naime, došli do zaključka da dosadašnji sistem baziran na pojedinačnim državama jedino ide na ruku teroristima i kriminalcima. Drugim rečima, Evropa se nalazi na raskrsnici: ili će djelovati kao cjelina ili rascjepkano.
