Iako predstavnici medjunarodne zajednice očekuju brzu i uspješnu reformu odbrane u BiH , što je jedan od ključnih uvjeta za što skorije priključenje BiH NATO-ovom programu Partnerstvo za mir, ovaj proces nema baš bezrezervnu podršku svih domaćih zvaničnika, pogotovo u sferi eventualnog ukidanja entitetskih vojski, i konsekventno, entitetskih ministarstava odbrane. Naš banjolučki reporter Dragan Stegić je o tome razgovarao s predstavnikom medjunarodne zajednice za ovaj proces, Amerikancem Rafi Gregorianom, i sa ministrom obrane Bosne i Hercegovine, Nikolom Radovanovićem.
2005. godina bi trebalo da bude godina u kojoj će doći do bitnog ubrzavanja reformi odbrane, ali sobzirom na okolnosti vidjećemo kakvi će rezultati biti, kaže ministar Radovanović.
Kopredsjedavajući Komisije za reformu odbrane, predstavnik medjunarodne zajednice Rafi Gregorian, medjutim, upozorava da se napreduje veoma sporo.
”Mi smo praktično u početnoj fazi mandata Komisije za reformu odbrane. Napredujemo veoma sporo zbog političke situacije u BiH, i Vijeće Ministara BiH, a zatim i vlada RS odlagali su svoje učešće u radu ove komisije. Sada mi se čini da polako počinjemo da napredujemo, predstavnici RS su sada aktivno uključeni u jedan od naših timova, ali ja još uvijek brinem da možda nećemo biti u stanju da ispoštujemo zakonske rokove koje je postavio Visoki Predstavnik.
VOA: Da li su ukidanja entitetskih vojski i ministarstava odbrane zaista preduslov za reformu odbrane?
GREGORIAN: Tu se radi o dvije različite stvari. Jedno od njih je, i to želim da sasvim jasno kažem, da se uslovi koje je NATO postavio za pridruživanje BiH u Partnerstvo za mir - nisu u medjuvremenu mijenjali. Ali, oni nisu ni ispunjeni, a posebno nije ispunjen uslov koji se tiče saradnje sa Haškim tribunalom. Tek nakon toga postoje dodatni uslovi koje su postavili NATO i Visoki Predstavnik, krajem prošle godine. Medju njima je i zahtjev da se funkcije ministarstava odbrane prebace na institucije na nivou države BiH. Razlog za postavljanje tog zahtjeva bili su izvještaji koji su pokazali da još uvijek neki elementi u vojsci pružaju podršku optuženicima za ratne zločine, ili preciznije - Ratku Mladiću.
Konkretne te reforme koje su zatražene, medjutim, u skladu su sa zahtjevima NATO-a onima koji se pripremaju za članstvo u NATO-u, što jeste cilj BiH, kako je to objavilo Predsjedništvo BiH, koje je jedino nadležno za pitanja vanjske politike i odbrane.
VOA: Ključno pitanje koje se sada postavlja jeste - ko koči reformu odbrane u BiH?
GREGORIAN: Trenutno, Vlada RS koju vodi SDS, oklijeva da započne reformu odbrane, oni, kažu, osjećaju da moraju da dobiju političku podršku Narodne Skupštine RS - da bi mogli da udju u raspravu o transferu i transformaciji funkcije na Ministarstvo odbrane na državnom nivou BiH.
Medjutim, vratimo se na vaše prethodno pitanje, da razjasnimo nešto. Mandat ove komisije nije da se bavi pitanjem postojanja entitetskih vojski, ono što, medjutim, jeste u njenom mandatu je to da zahtijeva da te vojske budu uvezane kroz jedinstvenu logistiku i obuku i jedinstvenu komandu, koja će biti formirana od personala entitetskih ministarstava.
VOA: Na kraju, da li Bosna i Hercegovina ima šanse da u ovoj godini bude primljena u Partnerstvo za mir, i postoje li suštinske razlike u uslovima za prijem u Partnerstvo za mir i prijem u NATO?
GREGORIAN: Prvo, veoma su ohrabrujuće ove nedavne predaje optuženika Haškom tribunalu, u čemu su učestvovale i vlasti Republike Srpske. I mislim, ukoliko se nastavi s tim predajama i, nadamo se, s hapšenjima onih za koje to bude potrebno - biće ostvarljivo da se Bosna i Hercegovina pridruži Partnerstvu za mir ove godine, nadati se čak za nekoliko mjeseci. Ministri zemalja članica NATO se pripremaju da ponovo razmotre zahtjev Bosne i Hercegovine za prijem u članstvo Partnerstva, već idućeg mjeseca. Prema tome, napredak koji bude ostvaren od sada do tog trenutka biće od ključne važnosti za napore koje BiH ulaže u tom pravcu.
Što se uslova za prijem u NATO tiče, postoje brojni standardi koji moraju biti dostignuti, ali moram da kažem da su najveće i najteže sprovedive promjene koje treba napraviti upravo u mandatu ove komisije za 2005. godinu. Ako ove godine bude moguće postići parlamentarni sporazum kakve zakonske promjene treba učiniti da bi se ostvarile te strukturalne promjene, pa čak i ako bi njihova primjena zahtijevala neko vrijeme, čak i ako se s primjenom zadje i u narednu godinu - te strukturalne promjene će Bosnu i Hercegovinu odvesti veoma daleko na putu ka članstvu u NATO-u. Tek posljednja stvar koju će u tom smislu trebati učiniti, jer to NATO zahtijeva, jeste stvaranje jedinstvene vojske. Generalne upute za stvaranje jedinstvene vojske još nisu ni uspostavljene, ali će vjerovatno u medjuvremenu biti zahtjeva za nekim modifikacijama u entitetskim vojskama. Medjutim, još jednom da naglasim, entitetske vojske nisu u mandatu ove komisije i neće biti, osim ukoliko se sva tri konstitutivna naroda ne saglase oko toga.
