Dodao je da NATO u BiH ima historiju. "Ušli smo u Bosnu 1990-ih i tamo okončali brutalni etnički rat. I od tada je NATO u Bosni, blisko sarađujući sa Evropskom unijom."
"I o tome smo zapravo razgovarali sa našim zapadnoevropskim partnerima danas, Švedskom, Finskom i visokim predstavnikom Josepom Borrellom, o važnosti toga da NATO i EU nastave blisko sarađivati u Bosni i Hercegovini. Naravno, zabrinuti smo zbog veoma agresivne retorike gospodina [lidera bosanskih Srba Milorada] Dodika", naveo je šef NATO-a.
"Njegova zapaljiva retorika samo podriva Dejtonski sporazum i napore da se izgradi stabilna, multietnička Bosna i Hercegovina."
Istakao je da će NATO nastaviti da pruža podršku BiH.
“Jedna od rijetkih multietničkih institucija u BiH su Oružane snage. I to je uspješna priča NATO-a. Zato što smo zaista pomogli da se izgradi i obuči kao multietnička institucija. Sve što to može potkopati, naravno, mi ćemo učiniti sve da do toga ne dođe, jer su nam potrebne multietničke institucije, državne institucije, uključujući i Oružane snage", zaključio je Stoltenberg.
Inače, predstavnici iz Republike Srpske ne učestvuju u radu državnih institucija otkako je bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Inzko 23. jula nametnuo izmjene Krivičnog zakona BiH kojima je zabranjeno negiranje genocida i ratnih zločina.
Od tada je lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik više puta ponovio da će entitet RS povući saglasnost na sporazume o formiranju Oružanih snaga, Visokog sudskog i tužilačkog vijeća, te Upravi za indirektno oporezivanje.
On je odbacio međunarodnu zabrinutost da bi takav plan mogao da izazove ponovni sukob u BiH.
Sjedinjene Američke Države su ranije saopštile da "ne postoji ustavni način" da se većinski srpski entitet, Republika Srpska, jednostrano povuče iz nacionalnih institucija. Dodik kaže da institucije koje želi da napusti nisu upisane u dejtonski ustav, već su nastale amandmanima.