Saopštenje je stiglo od stalnih predstavnika u Ujedinjenim nacijama iz Albanije, Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Britanije, Bugarske, Kanade, Hrvatske, Kipra, Češke, Danske, Ekvadora, Estonije, Finske, Francuske, Njemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Izraela, Italije, Japana, Letonije, Lihtenštajna, Litvanije, Luksemburga, Malte, Moldavije, Monaka, Crne Gore, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Mikronezije, Palaua, Papua Nove Gvineje, Poljske, Portugala, Južne Koreje, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Ukrajine i Sjedinjenih Država.
"Napominjemo da je eskalacijski napad Irana najnoviji u obrascu opasnih i destabilizujućih akcija Irana i njegovih militantnih partnera koji predstavljaju ozbiljnu prijetnju međunarodnom miru i bezbjednosti“, navodi se u saopštenju.
Izrael će sam odlučiti kako da odgovori na napad Irana izveden prošlog vikenda, rekao je u srijedu premijer Benjamin Netanyahu, iako su zapadne zemlje tražile od njega uzdržanost kako bi se izbjegao sveopšti rat na Bliskom istoku.
Sjedinjene Države, Evropska unija i grupa industrijalizovanih nacija G7 najavile su planove za razmatranje strožih sankcija Iranu, što je potez koji ima za cilj da podrži Izrael i istovremeno ga ubijedi da obuzda svoju nameru da uzvrati silom Teheranu.
Netanyahu se sastao sa britanskim ministrom spoljnih poslova Davidom Cameronom i njegovom njemačkom koleginicom Annalenom Baerbock. Dvoje zvaničnika otputovali su u Izrael kao deo pokušaja Zapada da spreči dalju eskalaciju sukoba između Izraela i Irana, pored izraelskog rata protiv militanata Hamasa u Gazi, koji je sada u sedmom mjesecu.
Kancelarija premijera Izraela je saopštila da je zahvalio Cameronu i Baerbock na podršci, dok im je rekao: "Želim da bude jasno – mi ćemo sami donositi odluke, a Država Izrael će učiniti sve što je potrebno da se odbrani".
Ranije je Cameron rekao da je sada očigledno da Izrael planira da uzvrati na napad stotinama raketa i bespilotnih letjelica koje je Iran lansirao na Izrael, a koje su Izrael i njegovi saveznici skoro sve oborili.
Teheran je započeo napad u subotu kao odgovor na vazdušni napad 1. aprila u kojem su ubijeni vojni oficiri u iranskom diplomatskom predstavništvu u glavnom gradu Sirije, Damasku, za koji se vjeruje da ga je izveo Izrael.
Izrael, pak, nije ni potvrdio, ali ni demantovao te navode.
Baerbock je rekla da eskalacija "ne bi služila nikome, ni bezbjednosti Izraela, ni mnogim desetinama talaca koji su još uvijek u rukama Hamasa, ni napaćenoj populaciji Gaze, ni mnogim ljudima u Iranu koji i sami pate pod režimom, a ni (ljudima) u trećim zemljama u regionu koji jednostavno žele da žive u miru".
Izrael je saopštio da mora da uzvrati kako bi sačuvao svoj kredibilitet.
Iranski predsjednik Ebrahim Raisi, govoreći na godišnjoj vojnoj paradi u predgrađu Teherana, upozorio je na odmazdu Izraela, rekavši da će Iran na to uputiti "masovni i oštar odgovor".
Otkako su militanti Hamasa pokrenuli rat u Gazi napadom na južni Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi i zarobljavajući oko 250 talaca, izbili su sukobi između Izraela i grupa koje podržava Iran, a koje se nalze u Libanu, Siriji, Jemenu i Iraku.
Unutar Gaze, u izraelskoj kontraofanzivi ubijeno je skoro 34.000 ljudi, od kojih su dvije trećine žene i deca, tvrde zdravstveni zvaničnici Gaze. Izrael pak tvrdi da taj broj poginulih uključuje hiljade boraca Hamasa.
Visoki američki zvaničnici rekli su da je u napadu Irana na Izrael, koji je prvi napad pokrenut sa iranskog tla, korišteno više od 110 balističkih projektila, 30 krstarećih projektila i više od 150 jednosmernih, "samoubilačkih" eksplozivnih dronova. Oni su rekli da su u napadu učestvovale i iranske proksi snage u Iraku, Siriji i Jemenu.
Iran je nedjeljni vazdušni napad nazvao jednokratnim događajem koji je izveden u znak odmazde za napad na njegov konzulat u Damasku, navodeći da je "ta priča" za njih završena.
Izraelski ratni kabinet se poslednjih dana više puta sastajao da bi raspravljao o opcijama odgovora Izraela.