Linkovi

Zapadni Balkan - napredak i izazovi


Skoro dvadeset godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, situacija na Zapadnom Balkanu može se posmatrati iz dva ugla – kao priča o značajnom napretku uprkos preostalim izazovima, ili pak ekonomskoj i političkoj stagnaciji. Takva suprostavljena gledišta čula su se juče u američkom Kongresu, na pretresu Podkomiteta za Evropu i Evroaziju u Predstavničkom domu.

Vizija slobodne i mirne Evrope danas je ugrožena više nego ikad od početka hladnog rata, poručio je na početku pretresa u Kongresu Hojt Ji, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju. On je rekao da su ruska agresija u Ukrajini i teror Islamske države dramatično skrenuli pažnju na geostrateški značaj zapadnog Balkana. Ji je, medjutim, ocenio, da Balkan u celini napreduje, podsećajući na prijem Hrvatske u EU, rad Srbije i Kosova na normalizaicji odnosa i zaključenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju izmedju Bosne i Hercegovine i Evropske Unije.

Nastavljamo da podržavamo težnju Srbije da se pridruži Evropskoj uniji i pohvaljujemo njen napredak na tom putu. Srbija je nedavno preduzela korake ka održavanju konstruktivnih odnosa sa susedima i prošlog oktobra bila domaćin albanskom premijeru Rami što je prva poseta na tom nivou u 68 godina. Najviše ohrabruje predanost Srbije dijalogu koji u Briselu vodi sa Kosovom, a čiji su rezultat normalizovani odnosi i povećana regionalna bezbednost i razumevanje.“

Ji i ostali učesnici pretresa su, medjutim, podsetili na preostale izazove uključujući usporeni ekonomski rast, problem sistemske borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosudja. Bosna je pomenuta kao jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, koja zaostaje za ostatkom regiona po tempu potrebnih reformi. Predsedavajući podkomiteta za Evropu, kongresmen Dejna Rorabaker bio je skeptičan prema ocenama administracije da se situacija na Balkanu popravlja.

„Meni se čini da je ono što imamo potpuna stagnacija 20 godina. Posle ratova, ekonomije obično rastu najbržim tempom kako se zemlje obnavljaju, ali nismo imali takav rast na Balkanu. Čini mi se da danas ne proslavljamo Dejtonski sporazum, već obeležavamo činjenicu da je on potpisan pre 20 godina. Meni na osnovu vašeg izlaganja ne zvuči da je zaista načinjen progres, i čini mi se da je, na primer, pitanje korupcije jedno od problema koje zemlje regiona drži van EU.“

Hojt Ji se složio da, sa izuzetkom Hrvatske, progres na Balkanu nije tako brz kako bi svi želeli, ali da napredak jeste načinjen, i dodao:

„Srbija je zapravo svetla tačka na mapi zapadnog Balkana“.

Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda, Ivan Vejvoda takodje je zastupao tezu da Balkan napreduje, podsedajući da, posle ratova 1990-ih, zemlje regiona ubrzano obnavljaju veze na različitim nivoima, dok su nedvomisleno orijentisane prema EU. On je posebno podsetio na dijalog koji Beograd vodi sa Prištinom.

„Ovo su istorijski teški izazovi a činjenica da su lideri Srbije i Kosova smogli snage da načine ovaj istorijski kompromis i krenu napred - po meni jeste dokaz velikog napretka. Činjenica da je stopa ekonomskog rasta mala, da imamo veliki procenat nezaposlenosti mladih, u Bosni je ta stopa iznad 60%, i činjenica da imamo „odliv mozgova“ - nije neobična - pogledajte Španiju, Portugal, Italiju - mnogi mladi profesionalci sele se ka severu. Želim da relativizujem činjenicu da imamo probleme, jer ih imaju i svi oko nas.“

Vejvoda je dodao da je usporeni ekonomski rast u regionu posledica svetske finansijke krize, i da su za slabe balkanske ekonomije ključne - direktne strane investicije. Iako je ocenio da u regionu postoji liderstvo, on je podvukao značaj zapadne podrške civilnom sektoru. Takodje je dodao da bi pozivnica Crnoj Gori da se pridruži NATO-u uputila pozitivan signal i ojačala stabilnost u regionu.

Predsednik albansko-američke gradjanske lige, Džozef Diogvardi, upozorio je da je razvoj Kosova zakočen zbog blokade u medjunarodnim institucijama i izostanka liberalizacije viznog režima, te pozvao EU da izvrši veći pritisak u pogledu priznavanja njegove nezavisnosti.

Postoji stalan rivalski odnos izmedju Srba i Albanaca, bar na vladinom nivou. Kako može biti normalizacije ako Srbija svakom prilikom koju dobije kaže da nikada neće priznati kosovsku nezavisnost. Kako može da dodje do evropske integracije ako pet od 28 članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova?“

Diogvardi je takodje izneo ocenu da je albanska manjina diskriminisana u Makedoniji, i založio se za ideju federalizacije Makedonije.

Što se tiče BiH, upitan da prokomentariše ideju Saveza nezavisnih socijaldemokrata o raspisivanju referenduma o nezavisnosti u Republici Srpskoj, predstavnik Stejt Departmenta Hojt Ji je naglasio da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine kao celovite zemlje.

Dileme iznete na pretresu sumirao je kongresmen Gregori Miks, koji je rekao da situaciju na Balkanu želi da doživljava kao čašu koja je polu-puna, a ne polu-prazna.

Za mene - 20 godina nije mnogo vremena. Vidimo da je za 20 godina došlo do značajnih promena i integracije. Kada donosim svoj sud moram da se osvrnem na zemlju koja postoji već 238 godina – SAD. Ne vidim kako možemo da budemo kritički nastrojeni prema zemljama koje se trude da se integrišu i saradjuju, dok mi sami još nemamo savršenu uniju. Ne mogu da ne mislim na to što se ove nedelje dešavalo u blizini, nekoliko desetina milja odavde, u Baltimoru, gde postoji grupa mladih, nezaposlenih ljudi bez nade, kada pomislim na broj pojedinaca koje su regrutovali Al Kaida ili Islamska država odavde, iz SAD, ne vidim kako mogu da kritikujem one koji se trude da se poprave u roku od kratkih 20 godina. Činjenica je da je planeta sada manja nego što je bila, i moramo da smislimo načine da se integrišemo i saradjujemo, i zato je za nas u SAD i EU važno da saradjujemo sa zemljama koje se takodje trude da bude bolje... Posle pokolja i destrukcije na Balkanu danas razgovaramo o korupciji i ekonomiji i takvim temama, i zato je za mene to čaša polu-puna“.

XS
SM
MD
LG