U dva bosanskohercegovačka entiteta, zapravo njihovim glavnim gradovima, reakcije na izručenje Radova Karažića Hagu su potpuno oprečne. Listovi u Sarajevu su osvanuli sa slikama i tekstovima koje izražavaju radost zbog izručenja. Jedan od listova je uz sliku Karadžića imao i krupan naslov «Konačno.» U Banjaluci i na Palama, nezadovoljstvo i osjećaj izdaje.
Predsjedavajući Predsjedništva BiH Haris Silajdžić je, uprkos oduševljenju u glavnom gradu, izrazio zabrinutost:
«Da, Karadžić je sada u Hagu. Pitanje je, međutim, šta je sa njegovim projektom. Ja želim svakoga podsjetiti da je još uvijek oko pola miliona ljudi izvan BiH zbog projekta Miloševića i Karadžića i nadam se da će suđenje baciti novo svijetlo, donijeti nove dokaze i novu odgovornost u slučaju Bosne i Hercegovine. Polovina stanovništva je, ili raseljeno, ili živi izvan svojih domova, na stotine hiljada je ubijeno i ne možemo dozvoliti da to bude svedeno na odgovornost jednog čovjeka.»
Ukoliko se želi udovoljiti pravdi, rekao je gospodin Silajdžić cijeli taj projekat treba biti pažljivo preispitan.
Tužitelji, uz ostale najteže zločine, optužuju Karadžića da je stajao iza masakra u Srebrenici. Munira Subašić je u Srebrenici izgubila sina i sada je na čelu Udruženja Majke Srebrenice.
«Očekujem od Haga da suđenje traje što kraće, da se krvnik osudi za zločine i genocid koji je počinio nad nama i našom djecom. Mislimn da je Hag dosta naučio od suđenja Miloševića i od Šešelja. Očekujem da njihov projekat.... Karadžića, Mladića... Miloševića… bude ukinut. Očekujem da se i Mladić pridruži svome krvniku. Očekujem fer suđenje i očekujem, ako bog da, da će pravda doći na ovaj prostor.»
Na ulicama Sarajeva jedan od prolaznika kaže:
«Dao bih to na raspolaganje najvećim tragičarima.... Srebreničanima.... dao bih im šansu da mu oni fizički odrede način... ne način života... nego život.... da oni izmisle kaznu kakvu je krvolok, zločinac zaslužio.»
U Banja Luci, na jednoj od vladinih zgrada, ispisan je grafit «Radovan je heroj.» Banjalučani, nekolicina njih koje su zaustavili televizijski reporteri agencije AP, čin hapšenja i izručenja Kadadžića smatraju izdajom i sramotom:
«To je izdaja... klasična izdaja....»
«Pa, sramota.... Ne samo što je sramota, nego će da bude i... i... još većih problema nego što se to pretpostavlja...»
«Ruglo za srpsku naciju... drugo ništa...»
«To je sramota. Nek' se stide svi oni koji to rade.»
«Izdajemo sve....»
«Treba prepustit' srpsku naciju da je unište i onda će biti mir.»
Na Palama, glavnom ratnom uporištu Radovana Karadžića jedna starija Paljanka kaže:
«Žao mi ga je... čula sam jutros na vijestima da je otiš'o... al' mi ga je žao puno.... šta ćemo. Ako se bog mogne smilovat' da ga spasi, spasiće... Ako ne mogne... onda ne moremo ništa....»
Podrška Radovanu Karadžiću je među Srbima u BiH bila veoma jaka između 1992 i 1995. godine i neko vrijeme nakon rata, ali, kako izvještava Associated Press, sada opada i spala je na manje grupe radikalnih nacionalista po džepovima Republike Srpske koju je Radovan Karadžić uspostavio i lično joj dao ime.
